Hag, 26. novembar 1998. (SENSE)
"JELAVIC NE SHVATA NI NAJOSNOVNIJE"

Zvanicnici haskog Tribunala danas su ostro reagovali na izjavu Ante Jelavica, clana Predsjednisstva Bosne i Hercegovine, koji je u nedavnom govoru na proslavi godisnjice Mostarskog univerziteta, pored ostalog, optuzio Tribunal da "pokusava da hrvatskom narodu nametne hipoteku kolektivne odgovornosti za zlocine koji su pocinjeni tokom rata u BiH".

U istom govoru, Jelavic je, kako se navodi u saopstenju Haskog tribunala, istrazitelje i sudije u Hagu optuzio i za "sporost i nespremnost da na jednak nacin tretiraju zlocine koje su Srbi i Bosnjaci izvrsili protiv Hrvata", sto je po njemu, ne samo "zacudjujuce, vec i uvredljivo."

Takve optuzbe, istice se u saopstenju koje je objavljeno u Hagu, ukazuju - kako se navodi - da gospodin Jelavic ne shvata ccak ni onaj najosnovniji koncept i smisao radi kojih je Tribunal osnovan."

U saopstenju se dalje pojasnjava da je Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju osnovan da bi utvrdjivao pojedinacnu krivicnu odgovornost za pocinjene zlocine... upravo zbog toga da ta odgovornost ne bi ostala na nivou grupa ili cijelih naroda.

"Medjunarodni krivicni sud - istice se u saopstenju - "nema nista protiv Srba, Hrvata ili Bosnjaka, ali je cvrsto rijesen da privede pravdi arhitekte i pocinioce uzasnih zlocina koji su izvrseni tokom rata. Samo tako ce se postaviti temelji istinskom pomirenju, a ne izjavama poput Jelavicevih... usmjerenih na odrzavanje etnickih podjela i nepovjerenja" - zakljucuje se u saopstenju haskog Tribunala.

Ante Jelavic je, inace, vec odavno u nekoj vrsti konfliktnog odnosa sa Sudom u Hagu. Jos u vrijeme dok je bio ministar odbrane Federacije BiH, on se vise puta nije odazvao na "obavezujuce naloge" kojima su od njega potrazivani dokumenti iz arhiva HVO, relevantni za sudjenje generalu Blaskicu za ratne zlocine izvrsene nad Bosnjacima u dolini rijeke Lasve u Srednjoj Bosni.

Takodje u ulozi tadasnjeg ministra odbrane, Jelavic je ignorisao i nekoliko formalnih, sudskih, poziva da dodje na javnu raspravu u Hag kako bi pred sudijama objasnio zasto odbija isporuku trazenih dokumenta. Zbog nepostovanja Suda i njegovih odluka, Jelavicu je prema pravilu 77 haskog Tribunala mogla biti izrecena kazna zatvora do sest mjeseci, ili novcana kazna koja ne prelazi iznos od 10 hiljada US dolara. (kraj)

---

Bruxelles, 25. novembar 1998. (SENSE)
Austrijski ssef diplomatije, Volfgang Ssisel, o krizi na Kosovu i drugim "vruccim" balkanskim temama : SPORAZUM O POCCETKU PREGOVORA "DO BOZZICHA"

Aktuelni predsedavajuchi Ministarskog saveta EU, austrijski sef diplomatije Volfgang Ssisel (Wolfgang Schussel), izrazio je danas nadu da che vlasti u Beogradu i predstavnici Albanaca na Kosovu do Bozzicha prihvatiti najnoviji politiccki dokument za ressavanje kosovske krize. Taj dokument je tek prezentiran Beogradu i Prisstini i za sada ga ne prihvata ni jedna od strana, priznao je Ssisel najavljujuchi da che EU na njemu insistirati, buduchi da predlozi koji su u njemu sadrzzani predstavljaju "solidan i razuman osnov za poccetak pregovora o prelaznom politicckom ressenju za Kosovo." Zamerajuchi novinarima da "vole da krste dokumente", Ssisel je na konferenciji za sstapu u Briselu precizirao da to nije "ni Hilov ni Petriccev... vech dokument Kontakt grupe", u ccijem su formulisanju znaccajan doprinos, pored Evropljana i Amerikanaca, dali i Rusi.

O naporima za ressavanje kosovske krize i ostalim spoljno-politicckim prioritetima austrijskog Predsednisstva EU, Ssisel je danas govorio u dva navrata: najpre pred uticajnim Komitetom za spoljne poslove, bezbednost i odbranu Evropskog Parlamenta, a potom i na konferenciji za sstampu. U obe prilike, Ssisel je u prvi plan istakao ssta su, po njegovoj oceni, Evropljani do sada postigli. Rekao je da EU po prvi put ima svog "uspessnog predstavnika" za Kosovo, ambasadora Petricca, kao i da u Prisstini, takodje prvi put, deluje ured Predsednisstva EU. Medju uspehe je, dalje, naveo "prekid vatre koji se odrzzava uprkos incidentima", te izvesno, mada joss ne i dovoljno, poboljssanje humanitarne situacije... "zahvaljujuchi medjunarodnim naporima u kojima EU igra znaccajnu ulogu." Pored toga, istakao je Ssisel, EU che snositi dve trechine trosskova misije "verifikatora" OEBS, dok che NATO snage za njihovo eventualno "izvlaccenje" sa Kosova biti sastavljene "iskljuccivo od evro Ssisel je zakljuccio vech pomenutim "znaccajnim doprinosom" u formulisanju dokumenta koji je ponudjen Beogradu i Prisstini.

Austrijski ssef diplomatije je, nakon toga, ukazao i na razloge za evropsku zabrinutost. Na prvom mestu je nepopustljivost Beograda, zbog koje EU, kako je rekao, namerava da pojacca pritisak, pre svega "zatvaranjem rupa u rezzimu postojechih sankcija." Evropljane, takodje, zabrinjava i "vakuum koji je stvoren nakon povlaccenja vojske", a u koji se ubacuju pripadnici Oslobodilaccke vojske Kosova, te pokussavaju - kako je rekao Ssisel - "da pojaccaju pritisak na oruzzano krilo" i u razgovoru sa njegovim politicckim predstavnicima insistiraju na posstovanju prekida vatre. Ta poruka je, veruje austrijski ssef diplomatije, "delimiccno shvachena."

Srpski narod nije kolektivno odgovoran zbog Milossevichevih gressaka


Na pitanje evropskog poslanika Olivijea Dipuija (Olivier Dupui) da li misli da je "vreme da se od hasskog Tribunala trazzi da podigne optuzznicu protiv Milossevicha", ili pak jugoslovenskog predsednika i dalje smatra "nezamenljivim sagovornikom", austrijski ssef diplomatije je najpre istakao kako je Tribunal "nezavisna pravosudna institucija koja ne prima sugestije ni od koga." Zatim je dodao da njegova zemlja i EU "ratne zloccine uzimaju veoma ozbiljno", te da su Hagu "vech poslali informacije o ubistvima i eticckom ccisschenju", kao i da che tim finskih eksperata za sudsku medicinu - cciju kosovsku misiju finansira EU - o svojim nalazima obavestiti najpre Tribunal. A ssto se pak samog Milossevicha ticce, Ssisel je pozvao da se "pravi razlika izmedju lidera i naroda", naglassavajuchi da se "srpski narod ne mozze smatrati kolektivno odgovornim zbog gressaka njegovih lidera, a pre svega predsednika Milossevicha." Isto kao ssto se, zakljuccio je Ssisel, "ni iraccki nar politike Sadama Huseina."

Ssisel zabrinut zbog Crne Gore : DJUKANOVICH TRAZZI EVROPSKE POSMATRACCE


Ukazujuchi kako se evropske diplomatske kancelarije stalno iznenadjuju novim balkanskim krizama, jedan skandinavski evroposlanik je Ssisela pitao: "Sssta chemo raditi kada posle Bosne, Albanije, Kosova... izbije nova kriza?."

"Nisam Kasandra" - odgovorio je austrijski ssef diplomatije - "ali se brinem za Crnu Goru, i to ne krijem." Nije, medjutim, to obrazlagao.

Nessto kasnije, na konferenciji za sstampu, zamoljen da objasni ssta ga to, u vezi sa Crnom Gorom, brine, Ssisel je odgovorio:

"Kada sam rekao da sam zabrinut, nisam imao u vidu da bi se u Crnoj Gori moglo ponoviti ono ssto se dogodilo na Kosovu. Imao sam u vidu da je predsednik Djukanovich trazzio neku vrstu evropskog posmatracckog prisustva ili izvesno ssirenje verifikatorske misije OEBS i na Crnu Goru, te smatram kako bi to moglo predstavljati dodatni element bezbednosti i stabilnosti u regionu." (kraj)

Bruxelles, 20. novembar 1998. (SENSE)
Nakon dvogodissnje istrage, Hjumen rajts vocc (Human Rights Watch) objavio prve dokaze o navodnoj upotrebi hemijskog oruzzja protiv civila Srebrenice, 1995. godine
Zekerijah SMAJICH

Za razliku od domache scene, gdje je tragedija Srebrenice nezaobilazna stranica iz nedavne ratne prosslosti samo uz godissnjice i uocci izbora, medjunarodni borci za ljudska prava ni nakon gotovo tri i po godine ne posustaju u rasvjetljavanju okolnosti pod kojima je srpska vojska zajedno s generalom Ratkom Mladichem, sredinom jula 1995. godine upala u "zasstichenu zonu" Ujedinjenih nacija. Od tada, oko 6000 mjesstana i izbjeglica iz drugih naselja Istoccne Bosne, vode se kao "nestale osobe".

Najnoviji talas prassine, makar pred occima svjetskih pravednika, prosslog ccetvrtka podigla je jedna od najuglednijih nevladinih medjunarodnih organizacija za zasstitu ljudskih prava, Hjumen rajts vocc (Human Rights Watch - HRW) sa sjedisstem u Vassingtonu (Washington). Nakon dvogodissnjeg istrazzivanja na terenu, razgovora sa 35 prezzivjelih civilnih zzrtava srebreniccke golgote, kontakata sa brojnim predstavnicima medjunarodnih organizacija i institucija na prostoru bivsse Jugoslavije, te na bazi pregleda obimne dokumentacije o dogadjajima u Srebrenici, ova nezavisna organizacija je objavila da raspolazze dokazima da je "Vojska Republike Srpske upotrebljavala hemijsko oruzzje protiv muslimanskih civila tokom 1995. godine u podruccju zasstichene zone Ujedinjenih nacija". Prema istom istom izvjesstaju, radi se o nervnom bojnom otrovu tipa "BZ", koji je u originalnoj verziji proizveden 1960. godine u Sjedinjenim Americckim Drzzavama, ali nikada i nigdje, navodno, ni

Americcki zvaniccnici, takodje, "vjeruju" da je vojska bosanskih Sraba tokom rata u Bosni protiv Muslimana "koristila suzavac, ali da nema uvjerljivih dokaza da su korisstena medjunarodno zabranjena hemijska oruzzja".

"Nekoliko timova eksperata je istrazzivalo prethodne navode. U svim dosadassnjim analizama ni jednom nisu prezentirani direktni dokazi da je bilo upotrijebljeno neko hemijsko oruzzje koje nadzire Organizacija za kontrolu ovog naouruzzanja" - izjavio je portparol Bijele kuche, Dzejms Rubin (James Rubin).

Ova izjava americckog zvaniccnika uslijedila je samo nekoliko sati nakon ssto je medjunarodna organizacija za zasstitu ljudksih prava Hjumen rajts vocc, ustvridila da je vlada u Vassingtonu "occigledno raspolagala s uvjerljivim navodima kada je krajem 1996. i poccetkom 1997. godine otpoccinjanjala vlastitu istragu. U izvjesstaju HRW se dalje navodi da rezultati takve istrage nikada nisu objavljeni, ali "obavjesstajni izvori su izvijestili da raspolozzive informacije sugerissu da su bosanski Srbi koristili hemijsko oruzzje protiv Muslimana u Srebrenici". Prema rijeccima jednog americckog zvaniccnika na koga se pozivaju istrazzitelji HRW u najnovijem izvjesstaju, obavjesstajni podaci nikada nisu objavljeni zbog toga "ssto bi njihovo publikovanje moglo imati sstetne posljedice po medjunarodne napore za uspostavu mira u bivssoj Jugoslaviji".

I sam HRW u vlastitom izvjesstaju, medjutim, samokriticcki naglassava da ni njegovo "istrazzivanje nije zavrsseno i da raspolozzivi materijalni dokazi protiv vojske bosanskih Srba joss uvijek nisu dovoljno ccvrsti". Najvissim tijelima medjunarodne zajednice upuchen je zato zahtjev da se "bez odlaganja nastavi istrajno i sveobuhvatno prikupljanje dokaza po ovom pitanju". HRW occekuje da che Vijeche sigurnosti UN zatrazziti istragu i od "vlastitih agencija, kao ssto su Organizacija za zabranu upotrebe hemijskog oruzzja, Kriviccni sud za ratne zloccine u Hagu, ili kao ssto je i sam Ured generalnog sekretara Ujedinjenih nacija". Istraga je neophodna, prema ovom izvjesstaju, iz najmanje tri razloga: "da bi se omoguchila pravna satisfakcija prezzivjelim zzrtvama i nasljednicima stradalih, da bi se uspostavila snazzna medjunarodna kontrola nad proizvodnjom i distribucijom hemijskog oruzzja, te da bi se preduprijedilo opasno vojno utrkivanje na prostoru bivsse Jugoslavije".

Izvrssni direktor HRW za vojna pitanja, gospodin ZZost Hilterman (Joost Hiltermann) posebno ukazuje na posljedice ukoliko bi se zaboravio odgovor na pitanje da li su srpske jedinice upotrebljavale hemijsko oruzzje u Srebrenici ili nisu. To bi, po njegovoj ocjeni, moglo stalno produkovati osjechanje da su krici namjerno ostavljeni nekazznjeni, te da bi takav rasplet srebreniccke tragedije mogao ponovo podstaknuti upotrebu hemijskog oruzzja u nekom drugom ratnom sukobu na ex-jugoslovenskim prostorima. (Trenutno, za medjunarodnu zajednicu je najaktuelnije Kosovo, odakle su tokom ljeta iz albanskih izvora, takodje, plasirane vijesti o navodnoj upotrebi bojnih otrova od strane vojno-policijskih snaga SR Jugoslavije.)

U izvjesstaju Hjumen rajts vocca se podsjecha da je bivssa JNA bila jedan od poznatijih proizvodjacca i posjednika hemijskog oruzzja, ukljuccujuchi i bojne otrove za "onesposobljavanje neprijateljske zzive sile", kao ssto je nervni bojni otrov tipa "BZ". Prema istim izvorima, raspolozzivi dokazi upuchuju na zakljuccak da je hemijsko oruzzje u podruccju Srebrenice upotrijebljeno protiv muslimanskih civila dok su se u zbjegovima, preko planinskih vrleti i bespuchima, danima pokussavali probiti do teritorije pod kontrolom bosansko-hercegovaccke Armije.

Glavna kancelarija Hjumen rajts vocca u Vassingtonu, na kraju najnovijeg izvjesstaja, poziva sve relevantne institucije u svijetu da "oslobode" raspolozzive informacije ne samo o upotrebi bojnih otrova u Srebrenici tokom ljeta 1995. godine, vech da se omoguchi pristup i informacijama "o razvojnim projektima, proizvodnji, skladisstenju i upotrebi hemijskog naoruzzanja na podruccju bivsse Jugoslavije".

Zbog neslavne uloge holandskog bataljona u danima uocci i neposredno nakon zauzimanja Srebrenice, u "dolini vjetrenjacca, vjetrova i tulipana", ova enklava je vech ccetvrtu godinu neizlijeccena nochna mora holandske politike, Kraljevske vojske i javnosti. Da li che najnovija otkricha o bojnim otrovima, zbaciti maske s lica i ostalog Zapada?(kraj)

Hag, 11. novembar 1998 (SENSE)
Ako Tribunal ne mozze na Kosovo... mozze Kosovo Tribunalu
Mirko Klarin

Zamenik glavnog tuzzioca hasskog Tribunala o razgovorima sa delagacijom kosovskih Albanaca : ISTRAGA SE NASTAVLJA


Hag, 12. novembar (SENSE) - Ako Tribunal ne mozze na Kosovo... mozze Kosovo Tribunalu. Delegacija kosovskih Albanaca koju je predvodio profesor Fehmi Agani posetila je jucce Medjunarodni kriviccni sud za bivssu Jugoslaviju i razgovarala sa glavnim tuzziocem, kanadjankom Luiz Arbur (Louise Arbour) i njenim zamenikom, Australijancem Grejemom Bluitom (Graham Blewitt).

Po zavrssetku razgovora, profesor Agani je izjavio da je bilo recci o neophodnosti nastavljanja istrage o krssenjima medjunarodnog humanitarnog prava na Kosovu, u ccemu hasko tuzzilasstvo, kako je istakao, mozze da raccuna na punu saradnju albanske strane.

Potvrdjujuchi razgovore sa albanskom delegacijom, zamenik glavnog tuzziova Grejem Bluit je njihov sadrzzaj, u izjavi za agenciju SENSE, opisao kao "ispitivanje puteva i moguchnosti za nastavak kosovske istrage." Ta istraga, podsetio je Bluit, zapocceta je pre nekoliko meseci i do sada je na Kosovu boravilo visse ekipa hasskih istrazzitelja.

Tribunal - naglasio je zamenik glavnog tuzzioca - ne namerava da se odrekne svoje nadlezznosti za Kosovo, niti je spreman da o njoj s bilo kim pregovara. Uprkos problemima koje su proteklih nedelja imali sa obezbedjivanjem viza za istrazziteljski tim na ccelu sa Luiz Arbur, u hasskom su tuzzilasstvu, kategoriccan je Bluit, "ccvrsto resseni da nastave kosovsku istragu..."

U Ambasadi SRJ u Hagu i dalje ccekaju zahtevi za izdavanje viza kompletnoj ekipi tuzzilasstva od 10 istrazzitelja, za ccije je angazzovanje na kosovskoj istrazi Generalna Skupsstina UN odobrila Tribunalu posebna sredstva. U occekivanju da che trazzene vize biti odobrene u bliskoj buduchnosti, u tuzzilasstvu nastavljaju pripreme za novu kosovsku misiju i, istovremeno, prouccavaju relevantne informacije i dokazni materijal o moguchim krssenjima medjunarodnog humanitarnog prava u Kosovu.

Taj dokazni materijal, otkriva Bluit, tuzzilasstvu stizze "iz brojnih izvora: od vlada pojedinih zemalja, njihovih obavesstajnih sluzzbi, kao i nekih nevladinih organizacija angazzovanih na terenu."

Uz uobiccajenu opasku da "tuzzilasstvo ne komentarisse istrage koje su u toku", Bluit odbija da bilo ssta kazze o karakteru i dokaznoj vrednosti tog materijala. (kraj)

Hag, 10.11.98. (SENSE)
Pismo predsednice hasskog Tribunala Savetu bezbednosti ZAHTEV ZA "PRINUDNIM MERAMA" PROTIV SRJ

Predsednica hasskog Tribunala Gabrijel Kerk Mekdonald (Gabrielle Kirk McDonald) zatrazzila je od Saveta bezbednosti da preduzme "prinudne mere" kojima che se SR Jugoslavija naterati da se ponassa u skladu sa medjunarodnim zakonima.

Povod za najnovije pismo predsednice Tribunala Savetu bezbednosti, upucheno joss 6. novembra a danas stavljeno na uvid izvesstaccima iz Haga, jeste odbijanje SR Jugoslavije da izda vize istrazziteljima koji vode kosovsku istragu, kao i stav beogradskih vlasti da Tribunal i njegovo tuzzilasstvo nisu nadlezzni za dogadjanja na "Kosovu i Metohiji".

Takvim stavom, navodi Mcdonald, SR Jugoslavija je prekrssila izriccite odredbe tri rezolucije Saveta bezbednost u kojima se od Tribunala trazzi da istrazzi da li je na Kosovu bilo ratnih zloccina, a od beogradskih se vlasti zahteva da saradjuju u takvoj istrazi.

U pismu se, takodje, podsecha da je ovo vech ccetvrti put da predsednik Tribunala obavesstava Savet bezbednosti o "namernom i upornom" odbijanju SR Jugoslavije da ispuni "jasne i nepobitne medjunarodno-pravne obaveze", ssto - smatra Mekdonald - predstavlja "uvredu Saveta bezbednosti i svih nacija koje posstuju zakone.

"U tri prethodna sluccaja, podsecha Mekdonald, Savet bezbednosti je odgovorio saopsstenjima koja nisu uspela da SR Jugoslaviju navedu na posstovanje obaveza saradnje sa Tribunalom. Zbog toga, u ovoj prilici, predsednica Mekdonald trazzi od Saveta bezbednosti "mere koje che biti dovoljno prinudne da SR Jugoslaviju uvedu u krug nacija koje se pridrzzavaju zakona", kako bi Tribunal bio u stanju da ostvari misiju koju mu je poverio upravo Savet bezbednosti.

Aktuelni predsedavajuchi Saveta bezbednosti je americcki ambasador Piter Barlej (Peter Burleigh), a americcka je administracija vech vrlo osstro reagovala na najnoviji sluccaj krssenja medjunarodno-pravnih obaveza od strane beogradskih vlasti.

Povodom istog sluccaja u ponedeljak se, takodje osstro, oglasio i Savet ministara EU, ssto sve ukazuje da bi, u ovoj prilici, Savet bezbednosti mogao da ode dalje od verbalne osude izrazzene u prethodnim predsednicckim saopsstenjima. (kraj)

The Hague, November, 4th 1998 (SENSE)

Mirko Klarin interviews Mrs Gabriella Kirk-McDonald, President of the UN International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia

Mirko Klarin je 4. novembra 1998 godine intervjuisao Gospodju Gabrielle Kirk McDonald, Predsjednicu Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu  Jugoslaviju.
Slijedi transkript dijela tog intervjua.

Interview agencije @sense: Gabrielle Kirk McDonald (transkript-prevod)
04.11.1998.


M.K.: Mada ste priznali kako to "mozze da zvucci naivno", pre godinu dana, u nassem prvom intervjuu, rekli ste chete lidere u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu pokussati da ubedite da saradjuju sa Tribunalom i izvrssavaju njegove naloge - ne tako ssto chete im pretiti posledicama odbijanja saradnje, vech tako ssto chete im objasniti "koristi saradnje". Da li ste pokusali i s kakvim uspehom?


K.M.: Mozzda i jeste zvuccalo naivno, Sada, sa iskustvom koje sam stekla, mislim da treba da radimo obe stvari. Ne bih htela mnogo da koristim recc "pretnja", ali mislim da treba vrlo jasno da predoccimo SR Jugoslaviji da smo ozbiljni i da chemo insistirati na izvrssavanju nassih naloga. Ali, to ne znacci da ne treba da koristimo i drugo: da narodima bivsse Jugoslavije pokazzemo ssta radimo i omoguchimo im da oni sagledaju prednosti saradnje. Ne verujem da bilo ko zzeli da bude izolovan. Mislim, zato, da ljudima treba dati visse informacija da bi shvatili zassto je Tribunal tu, kako funkcionisse i da se tu zaista vode posstena sudjenja.


M.K.: U poslednja dva meseca vodili ste intenzivnu prepisku sa Savetom bezbednosti. Napisali ste dva pisma u kojem ste ga obavestili o produzzenom odbijanju vlade SRJ da saradjuje sa Tribunalom i, posebno, da preda trojicu oficira bivsse JNA koji su optuzzeni za masakr u Vukovaru. Pored toga, liccno ste se, povodom istog problema, obratili Savetu bezbednosti. Da li ste zadovoljni njegovim odgovorom?


K.M.: Savet bezbednosti nije odgovorio na pismo koje sam mu uputila povodom trojice optuzzenih koji nisu uhapsseni. Possto joss nisu odgovorili, ne mogu vam recci da li zam zadovoljna. Nadam se da to opet ne zvucci naivno, ali verujem da che Savet bezbednosti taj problem shvatiti veoma ozbiljno. Jer nas je stvorio Savet bezbednosti, mi smo njegova tvorevina, njegovo dete da tako kazzem, mi smo rezultat njegovog verovanja da je Sud najbolji naccin da se doprinese miru i bezbednosti u bivssoj Jugoslaviji. Zbog toga se veoma nadam da che oni pozitivno odgovoriti na nass zahtev.


M.K.: Da li ccinjenica da ste Savet bezbednosti obavestili samo o "sluccaju SRJ" znacci da ste zadovoljni stepenom u kojem ostale drzzave i entiteti saradjuju sa Tribunalom i izvrssavaju njegove naloge? Ssta se dogodilo sa "obavezujuchim nalogom" Hrvatskoj za predaju dokumenata koji se odnose na sluccaj generala Blasskicha: da li je Federacija BiH predala trazzene dokumente i ssta je sa onih 25 javno optuzzenih koji i dalje zzive, ili se kriju, u Republici Srpskoj?


K.M.: Ako me pitate da li sam zadovoljna ponassanjem ostalih drzzava i entiteta u bivssoj Jugoslaviji, moj odgovor je: ne. U pismu Savetu bezbednosti fokusirala sam se na jedan poseban sluccaj neizvrssavanja nassih naloga i pokussala da se taj sluccaj razressi. Ssto se ticce "obavezujuchih naloga" Hrvatskoj za dostavljanje dokaznog materijala, Zzalbeno veche je to vratilo Pretresnom vechu koje je taj nalog izdalo, a ako ono ne bude u stanju da problem ressi, sluccaj che se ponovo nacci pred Zzalbenim vechem, i zbog toga ne mogu da govorim o njemu. U Republici Srpskoj, dok je premijer bio gospodin Dodik, dosslo je do poboljssanja odnosa sa Tribunalom. Dokaz za to je i ccinjenica da smo na privremenu slobodu pustili jednog optuzzenog, na osnovu kaucije koju je ponudila Republika Srpska kao i osnovu njenih garancija da che se optuzzeni vratiti na sudjenje. Tuzzilasstvo je, takodje, otvorilo svoj Ured u Banja Luci, tako da mogu recci da su uspostavljeni dobri odnosi sa Republikom Srpskom. Ali, ostaje joss puno toga da se uradi i to je jedna od stvari na koje zzelim da se usredsredim?


M.K.: Ovog vikenda trebalo bi da budete u Beogradu, gde vas zvaniccno smatraju predsednikom jedne "ilegalne institucije", stvorene u suprotnosti sa medjunarodnim pravom. Upravo tako je, ovih dana, Tribunal opisao ministar pravde SRJ. Ko je, po vassem missljenju, u sukobu sa medjunarodnim pravom: Tribunal ili ministar pravde SRJ?


K.M.: Nema nikakve sumnje da mi nismo "ilegalna institucija." Stvoreni smo zakonito, od strane Saveta bezbednosti, tako da se po meni ne mozze postavljati pitanje nasse legalnosti. Kao ssto znate to pitanje je prvi put pokrenuto u predmetu Tadich i Zzalbeno veche je podrobno preispitalo naccin na koji je Tribunal osnovan i zakljuccilo da smo zakonito ustanovljeni. O tome, dakle, nema nikakve sumnje. Ako bih issta rekla ministru pravde, onda bi to bilo da je ilegalan stav SR Jugoslavije da neche izrucciti optuzzene - oni koriste termin "ekstradicija", ssto je pogressno, jer se radi o "transferu", tj. prebacivanju - zato ssto im Ustav to zabranjuje kada su u pitanju gradjani SRJ. E, pa to je ilegalno, jer je po medjunarodnom pravu jasna obaveza drzzava da saradjuju sa Tribunalom, a izvrssavanja njegovih naloga ima prvenstvo nad i starije je od Ustava bilo koje drzzave. Ne mozzete mahati Ustavom i govoriti: "On nam zabranjuje ekstradiciju!" Vi ne izruccujete optuzzene Tribunalu, vi ih predajete na osnovu naloga Tribunala, kojeg je stvorio Savet bezbednosti i zakonski obavezao drzzave da s njim saradjuju.


M.K.: Osstro ste reagovali na medijske izvesstaje da sporazum o Kosovu, postignut izmedju predsednika Milossevicha i ambasadora Holbruka, ne sadrzzi nikakve izriccite odredbe kojima bi se osiguralo posstovanje naloga Tribunala od strane SR Jugoslavije. Zassto mislite da su takve odredbe neophodne? U Dejtonskom sporazumu - koji je pravno mnogo visse obavezujuchi dokument - imate vrlo izriccite odredbe o obavezi saradnje... ali bez ikakvog efekta?


K.M.: Ne znam da li sam osstro reagovala, ali se nadam da je to poruka koju sam poslala, jer sam htela da reagujem osstro. Neccinjenje je ponekad ravno ccinjenju. Drugim reccima, propusstanje da se ukaze na neku obavezu - mozze da bude implicitno saglassavanje da nema nikakvih obaveza! Vi ste u pravu: nije nam potrebno da se u sporazumu potvrdjuje nass autoritet. Ali ono ssto me zabrinjava, jeste da bi izostavljanje toga moglo da predstavlja preccutno saglassavanje da visse nema mesta za bilo kakvu ulogu Tribunala. A jasno je da Tribunal joss ima ulogu, pravnu ulogu. Joss nismo priveli kraju nass posao. Pred nama je joss dugi put.


M.K.: Tokom proteklog leta u Pritvorskoj jedinici odigrala su se dva tragiccna dogadjaja, sa smrchu dvojice pritvorenika. Bilo je, takodje, izvesstaja o nezadovoljstvu ostalih pritvorenika, koji su vam o tome pisali i sa vama se sastali. Ssta je uccinjeno da bi se spreccilo pponavljanje sliccnih tragedija i da se poboljssaju uslovi u Pritvorskoj jedinici?


K.M.: Imala sam tri sastanka sa pritvorenicima, ccim sam se vratila sa odsustva. Ne znam kako se osoba u pritvoru mozze sprecciti da izvrssi samoubistvo, ili kako se bilo ko i bilo gde mozze sprecciti da to uccini. Ako su na to resseni, veoma ih je tessko zaustaviti. Ali ono sto smo mogli da uccinimo bilo je da se sastanemo sa pritvorenicima koji su imali listu sa, mislim, 13 razliccitih primedbi. Sekretar suda i ja smo s njima razgovarali. Ja sam im zatim pisala i obavestila ih o merama koje smo preduzeli u vezi sa njihovom situacijom. Jedna od primarnih briga Tribunala jeste uspostavi vechu kontrolu nad lekarima koji pruzzaju zdravstvene usluge. Kada kazzem "kontrola" ne mislim, naravno, da mi treba da radimo njihov posao, jer nismo u lekarskoj vech u pravnoj profesiji. Ali, potrebno je da lekari budu tamo redovnije i ccessche. To je dogovoreno, tako da che od sada lekar biti tamo dva puta sedmiccno, pritvorenici che znati kada dolazi i mochi che da zakazuju preglede, ako zzele. Nastavichemo, naravno, i sa onim ssto smo do sada radili. Imamo psihijatra i psihologa, iz SR Jugoslavije, koji redovno obilaze pritvorenike. Dalje, organizovachemo kurs engleskoj jezika koji su pritvorenici trazzili. Dakle, izlazimo u susret nekim njihovim zahtevima, a sekretar suda je i dalje u kontaktu sa holandskim vlastima, da vidi ssta mozzemo ucciniti kako bi se udovoljilo svim zahtevima. Nassi susreti su, verujem, bili veoma plodni. Pritvorenici su, takodje, napisali otvoreno pismo u kojem su ukazali da su izvesstaji o stanju u kojem se nalaze - bili preterani. Mislim da ccinimo sve ssto mozzemo i ja to pitanje uzimam veoma ozbiljno. Isuvisse ljudi je vech stradalo kao rezultat sukoba i ne smemo visse da izgubimo ni jedan jedini zzivot.


M.K.: Prema svim izvesstajima, pre svega od njihovih branilaca, pritvorenici - Srbi, Hrvati, Bossnjaci - zzive u harmoniji jedni s drugima. Mozzete li to da potvrdite i kako objassnjavate da je proces medju-etnicckog poverenja brzzi iza ressetaka?


K.M.: Drago mi je da ste to pomenuli, jer i ja ccujem iste izvesstaje. To su mi, zapravo, rekli i sami pritvorenici tokom jedne od mojih poseta. Ne znam mogu li to da objasnim, ali imam o tome jednu misao. A to je, kada ljudi zzive zajedno i upoznaju se medjusobno, poccinju da uvidjaju da razlike medju njima mozzda i nisu tako velike kao ssto su mislili, vech da imaju mnogo visse sliccnosti nego razlika. To je jedino objassnjenje koje bih mogla da dam. Zzive u Pritvorskoj jedinici koja ima 24 chelije, kojima smo nedavno dodali joss 12 novih, tako da su u bliskom kontaktu a ono ssto im je, pretpostavljam, zajedniccko jeste da su pritvoreni, zbog zloccina koje su navodno poccinili u bivssoj Jugoslaviji. Smatram da je to izvrsno svedoccanstvo da ljudi mogu da zzive u miru i harmoniji. Neki tvrde kako su se narodi u bivssoj Jugoslaviji medjusobno hvatali za gussu hiljadama godina i pitaju nas kako mozzemo da occekujemo da to preokrenemo... Nadam se da moj optimizam i idealizam u ovom sluccaju nisu naivni. Mislim da se mozze napraviti razlika. To je duga pricca, koja se ticce odgovornosti. Jer, bilo je konflikata i u prosslosti, ali nikada nije bilo odgovornosti za ono ssto se dogodilo. Umesto toga, stvari su pometene ispod tepiha i govorilo se: "nechemo o tome..." Ali, rane se ne zaceljuju i podele ne prevazilaze tako ssto se o tome ne govori, vech tako ssto se stvari ressavaju. A jedan od naccina da se one resse jeste da se sudi pojedincima koji su optuzzeni za zloccine. Jer, zloccine izvrssavaju pojedinci, a ne grupe. I ljudi treba da spoznaju da se pravda zadovoljava, da je barem neko priznao njihove patnje i da se pred istorijom mora polozziti racun za ono ssto se dogodilo.


M.K.: U atmosferi sumnjiccavosti koja okruzzuje Tribunal u bivssoj Jugoslaviji, priznanja zloccina od strane optuzzenih mogu da imaju znaccajne efekte - ne samo na zzrtve, vech i na sunarodnike optuzzenih. Do sada su, medjutim, samo dvojica optuzzenih priznali krivicu: Drazzen Erdemovich i Goran Jelisich. Ccini se da Tribunal ne "oglassava" dovoljno pogodnosti koje optuzzeni mogu imati ukoliko priznaju krivicu i saradjuju sa tuzziocem. Ssta je za vas vazznije: kazniti izvrssiova, ili ustanoviti istinu na naccin koji niko neche mochi da negira? Nakon ssto je Jelisich priznao najmanje 12 ubistava, niko u njegovoj etnicckoj grupi ne mozze negirati da su se maja 1992. u Brcckom dogadjale neke gadne stvari?


K.M.: To ste vrlo dobro zapazili Ne znam da li Tribunal mozze ucciniti visse da bi predoccio prednosti priznanja, jer Tribunal ima toliko toga da uccini. Nnadam se da cce nam ljudi poput vas pomochi da objasnimo ulogu suda, a to ukljuccuje i priznanje krivce. Ali u pravu ste da je priznanje krivice u nekim odredjenim okolnostima bolje nego da sudije utvrdjuju krivicu, s obzirom na kritike o pristrasnosti sudija. Mi moramo da prevazidjemo takve kritike, jer ljudi moraju da imaju poverenja u one koji donose odluke da bi imali poverenja u same odluke. To je tezzak proces s kojim se moramo suocciti sa svom nassom energijom. Ali, kada dobijete priznanje, to pomazze. Pretpostavljam da che i za ovaj sluccaj rechi kako se radi samo o pojedincu koji je priznao, a koji mozzda i ne govori istinu. Oni koji neche da prihvate Tribunal iskoristiche che svaki izgovor da podriju njegov rad. No, slazzem se da je priznanje krivice ipak nessto drugo od presude Pretresnog vecha o neccijoj krivici.